Kočioni sistem
Kočioni sistem je najvažnija bezbednosna stavka svakog vozila i korisno je znati kako funkcioniše i kako ga treba održavati kako bi se izbegle nezgode.
Vozači pritiskaju kočnice automobila pretpostavljajući da će ove komponente funkcionisati bez greške, ali malo ko razmišlja o tome kako kočnice zapravo rade. Čak i ako niste automehaničar, možete imati koristi od razumevanja kako funkcionišu kočnice automobila. Iako možda nećete sami popraviti ili zameniti kočnice u vozilu, prilično je zanimljivo razumeti kako funkcionišu ove osnovne komponente vozila. Pored toga, razumevanje funkcionalnosti kočionog sistema može da vam pomogne da lakše uočite kada nešto pođe po zlu i prepoznate problem pre nego što postane ozbiljan.
Kočioni sistem kinetičku energiju vašeg vozila u pokretu pretvara u toplotnu energiju izazvanu radom sile trenja. U poređenju sa drugim delovima vozila, kočioni sistem je relativno jednostavan i ima malo delova. Većina savremenih vozila ima kočnice na svakom od četiri točka i one funkcionišu pomoću naročitog hidrauličkog sistema. Kočnice na prednjem delu vozila su važnije od onih pozadi jer pri kočenju dolazi do pomeranja težine vozila prema njegovom prednjem delu.
Kako funkcioniše kočioni sistem
Automobili imaju kočnice na sva četiri točka i njima upravlja hidraulični sistem koji se sastoji iz cilindara i creva kroz koja cirkuliše kočiona tečnost (ulje), čiji se pritisak prenosi na mehaničke delove koji ostvaruju trenje (diskovi, pločice, čeljusti, pojačivači sile kočenja). Kod većine modernih vozila postoje dva hidraulična kruga, sa dva glavna cilindra (upotreba dva cilindra osigurava da će jedan funkcionisati u slučaju da drugi otkaže). Kočnice mogu biti tipa diska ili doboša, a postoji i mehanička – „ručna“ ili parkirna kočnica koja se najčešće nalazi izvan hidrauličnog sistema (za njeno aktiviranje služi sajla).
Mnogi automobili imaju disk kočnice postavljene na sva četiri točka, dok neki imaju diskove na prednjim točkovima, a doboše na zadnjim. Budući da veći deo posla oko zaustavljanja odrađuju kočnice na prednjim delu vozila (gde se tokom usporavanja prenosi veći deo težine vozila), funkcionalno efikasnije disk kočnice postavljaju se na prednje točkove. Sistem sa doboš kočnicama je jeftiniji i pogodnije je za korišćenje na zadnjem delu, koji nosi znatno manji teret tokom kočenja.
Sam proces kočenja je relativno jednostavan:
- Kada nogom pritisnemo papučicu kočnice, sila koju generiše ovaj pritisak najpre se pojačava nekoliko puta pomoću mehaničkih poluga. Ona se zatim dodatno pojačava dejstvom pojačivača sile kočenja (tzv. servopojačivača).
- Pritisak se prenosi na klip koji se pomera u glavni kočioni cilindar i istiskuje hidrauličnu tečnost sa njegovog kraja.
- Tečnost se dalje prenosi kroz sistem cevi i creva do perifernih cilindara, tako da se pritisak podjednako prenosi na sve četiri kočnice sve do sklopa kočionih čeljusti (za disk kočnice) i do kočionog cilindra (za doboš kočnice).
- Konačno, hidrauličnim sistemom prenesena sila stvara trenje između kočionih pločica i rotora disk kočnica, odnosno paknova i zida doboša, što na koncu dovodi do zaustavljanja vozila.
Disk i doboš kočnice
Kočnice po tipu diska sastoje se od kočionog rotora koji je pričvršćen direktno na točak. Hidraulički pritisak glavnog cilindra dovodi do toga da čeljust (koja drži kočione pločice neposredno oko rotora) stisne kočione pločice sa obe strane rotora. Trenje između pločica i rotora dovodi do usporavanja i zaustavljanja vozila. Disk kočnice imaju veću snagu zaustavljanja od doboš kočnica, a i hlađenje je efikasnije jer se proizvedena toplota bolje rasipa kroz veću površinu rotora i izložene komponente (kada rotor ima proreze, hlađenje je još efikasnije). Takođe, disk kočnice se brzo suše po vlažnom vremenu.
Kočnice po tipu doboša sastoje se od kočionog doboša koji je pričvršćen na unutrašnjost točka. Hidraulički pritisak se u ovom slučaju prenosi na kočione papučice (paknove), koje stvaraju trenje sa unutrašnjom površinom kočionog doboša. U principu, doboš kočnice rade slično kao disk kočnice, osim što se papučice odguruju jedna od druge, što im omogućava da dođu u dodir sa zidom doboša. Doboš kočnice su jeftinije od disk kočnica i obično ih je lakše popraviti i zameniti. Međutim, doboš kočnice se teže hlade i imaju sklonost ka pregrevanju, što umanjuje efikasnost kočenje. Takođe, zbog svojstvenog dizajna, voda ima tendenciju sakupljanja unutar doboša, što dodatno smanjuje sposobnost zaustavljanja i pogoduje pojavi korozije.
Anti-lock Braking System (ABS) i ručna kočnica
Nova vozila su opremljena sistemima protiv blokade kočenja (ABS). Ovo je automatizovani sistem koji sprečava potpuno zaustavljanje rotacije točkova i posledično proklizavanje pneumatika. ABS poboljšava kontrolu i smanjuje zaustavni put i na vlažnim i na suvim površinama. Ovaj sistem je dizajniran tako da vozač ne mora da „pumpa“ kočnice, već samo treba da pritisne kočnice velikom snagom i ostavi nogu na papučici i pusti sistem da odradi svoju „magiju“.
Antilock sistem se sastoji od ABS senzora koji prate brzinu rotacije pojedinih točkova. Pri naglom kočenju, posebno u uslovima kada su putevi vlažni, postoji tendencija da se točkovi „zaključaju“, a gume proklize. Kada detektuje proklizavanje, ABS pumpa izaziva brzo pulsiranje kočionog pritiska i smanjuje brzinu rotacije točkova.
Mehanička ručna (parkirna) kočnica funkcioniše kroz složeni mehanički sistem koji prenosi silu na zadnje točkove putem kabla (sajle). Ova kočnica radi nezavisno od glavnih kočnica i omogućava ograničeno kočenje u slučaju da hidraulični sistem ne funkcioniše. Međutim, njena primarna funkcija je da pruži dodatnu sigurnost tokom zadržavanja vozila u mirovanju.
Kako održavati kočnice
Kočnice ne traju večno, jer se vremenom troše i zato zahtevaju redovnu kontrolu (najmanje jednom godišnje na tehničkom pregledu). Pogrešno je pustiti da se kočnice istroše do tog nivoa da metal pritiska na metal, jer u tom slučaju zamena kočionog doboša ili rotora može biti prilično skupa. Zato kočnice treba pregledati čim se uoče bilo znaci istrošenosti. Ako primetite da se vaše vozilo povlači u stranu kada pritisnete kočnicu, to je svakako razlog za zabrinutost.
Dodatni znaci habanja kočnice uključuju:
- Zvukove škripanja
- Osećaj slabljenja sile kočenja pri pritisku na papučicu (potreba za jačim stiskanjem pedale)
- Pulsiranje i / ili vibriranje pedale ili volana tokom kočenja
- Pojava čudnog mirisa tokom vožnje
- Potreba za čestim dodavanjem kočione tečnosti
Aktiviranje signalne lampice je znak da postoji ozbiljan problem sa hidraulikom. U tom slučaju vozilo treba neodložno dostaviti mehaničaru na pregled.
Evo i nekoliko saveta za pravilno održavanje kočionog sistema:
- Nadgledajte nivo kočione tečnosti i vršite proveru na svaka tri meseca. Kočionu tečnost treba menjati svake druge godine ili na svakih 30.000 do 40.000 kilometara.
- Kočione diskove treba menjati po potrebi, u zavisnosti od stila vožnje i uslova okoline. Diskove treba menjati u sličnim intervalima, okvirno posle 20.000 pređenih kilometara.
- Odzračite kočione vodove da biste izbacili vazduh iz sistema. Za ovo je obično potrebna asistencija mehaničara.
- Redovno kontrolišite pločice i rotore i ne čekajte da se istroše toliko da se vidi metalna osnova.
